Da je re­zul­tat iz­bo­ra po­šten i ne­di­sku­ta­bi­lan lo­gič­no bi bi­lo da se pre­sli­ka i vo­lja na­ro­da po pi­ta­nju NA­TO-a. To je sa­mo još je­dan u ni­zu do­ka­za da iz­bo­ri ko­je or­ga­ni­zu­je ak­tu­el­na vla­da ni­ka­da ni­je­su bi­li po­šte­ni i da ne od­ra­ža­va­ju stvar­nu vo­lju gra­đa­na, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” pot­pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Stra­hi­nja Bu­la­jić.
On je is­ta­kao da je za DF mi­ni­mum za­htje­va od ko­jih ne­će od­u­sta­ti na pro­te­sti­ma u sep­tem­bru for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­da, ko­ja će u ogra­ni­če­nom vre­me­nu stvo­ri­ti am­bi­jent i uslo­ve za, po pr­vi put, or­ga­ni­zo­va­nje i odr­ža­va­nje slo­bod­nih, po­šte­nih i de­mo­krat­skih iz­bo­ra.
– DF je svo­jim pro­gla­som 13. ju­la na ve­li­kom sku­pu u Be­ra­na­ma po­zvao sve slo­bo­do­mi­sle­će, ne­pot­ku­plji­ve, do­bro­na­mjer­ne, slo­bod­ne i one želj­ne slo­bo­de, prav­de i pra­vič­no­sti da se pri­dru­že pro­te­sti­ma ko­ji će ot­po­če­ti 27. sep­tem­bra u Pod­go­ri­ci – re­kao je Bu­la­jić.
●Sve stran­ke vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je pred­la­žu da se od­lu­ka o mo­gu­ćem član­stvu u NA­TO do­ne­se u Skup­šti­ni. Ako i da­lje bu­du ig­no­ri­sa­li po­zi­ve da se or­ga­ni­zu­je re­fe­ren­dum, ka­kav će bi­ti vaš od­go­vor?
– Kao de­mo­kra­te i le­ga­li­sti, mi iz No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je re­zul­ta­te sva­kog po­šte­no, ne­pri­stra­sno i pra­ved­no or­ga­ni­zo­va­nog re­fe­ren­du­ma do­ži­vlja­va­mo kao vr­hun­ski iz­raz vo­lje na­ro­da o jed­nom ve­o­ma va­žnom, re­kao bih sud­bo­no­snom pi­ta­nju. Pi­ta­nje učla­nje­nja Cr­ne Go­re u jed­nu ta­kvu ra­to­bor­nu i mi­li­tant­nu or­ga­ni­za­ci­ju, ko­ja se ko­ri­sti za su­kob ci­vi­li­za­ci­ja i ko­ja u ci­lju ostva­re­nja po­li­ti­ke ne­ko­li­ko za­pad­nih ze­ma­lja bu­kval­no ne bi­ra sred­stva, a pri­tom kr­še­ći ele­men­tar­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de i ga­ze­ći ele­men­ta­r­ne nor­me me­đu­na­rod­nog pra­va, za­i­sta sma­tra­mo sud­bo­no­snim pi­ta­njem za Cr­nu Go­ru i njen na­rod. S tim u ve­zi, po­sta­vlja se pi­ta­nje stvar­ne iz­bor­ne vo­lje gra­đa­na i re­zul­ta­ta na iz­bo­ri­ma.
●Ka­ko to mi­sli­te?
– Ako je re­zul­tat iz­bo­ra od­raz ne­pri­ko­sno­ve­ne iz­bor­ne vo­lje gra­đa­na, ka­ko je mo­gu­će da po pi­ta­nju učla­nje­nja u NA­TO po­sto­ji ta­kva dis­pro­por­ci­ja iz­me­đu iz­bor­ne na­rod­ne vo­lje i po­li­ti­ke ko­ju za­stu­pa­ju par­ti­je na vla­sti. Da je re­zul­tat iz­bo­ra po­šten i ne­di­sku­ta­bi­lan, lo­gič­no bi bi­lo da se pre­sli­ka i vo­lja na­ro­da po pi­ta­nju NA­TO-a. To je sa­mo još je­dan u ni­zu do­ka­za da iz­bo­ri ko­je or­ga­ni­zu­je ak­tu­el­na vla­da ni­ka­da ni­je­su bi­li po­šte­ni i da ne od­ra­ža­va­ju stvar­nu vo­lju gra­đa­na. Ta­ko­đe, po­sta­vlja se i pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će, po­red ovih i niz dru­gih do­ka­za­nih mal­ver­za­ci­ja, da raz­ne za­pad­ne or­ga­ni­za­ci­je iz ze­ma­lja tzv. „raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je”, ko­je svih ovih go­di­na pra­te iz­bo­re, baš uvi­jek kon­sta­tu­ju da je sve bi­lo „u skla­du sa naj­vi­šim de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma”. A sa­da ni sve mo­gu­će tzv. „an­ke­te” ne po­ma­žu da se uob­li­či vo­lja gra­đa­na po pi­ta­nju NA­TO-a. Da­kle, stav No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i De­mo­krat­skog fron­ta ni­je se pro­mi­je­nio i on je sa­svim ja­san. Je­di­no i sa­mo gra­đa­nin, kao iz­vor­ni no­si­lac su­ve­re­no­sti, na pra­ved­nom i po­šte­no or­ga­ni­zo­va­nom re­fe­ren­du­mu mo­že da­ti ne­dvo­smi­slen od­go­vor na to pi­ta­nje, a No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja će pred­vo­di­ti onaj blok gra­đa­na ko­ji se pro­ti­vi učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO.
●Šta je za DF mi­ni­mum za­htje­va od ko­jih ne­će od­u­sta­ti na pro­te­sti­ma u sep­tem­bru?
– Naj­kra­će re­če­no, to je pre­la­zna vla­da ko­ja će u ogra­ni­če­nom vre­me­nu stvo­ri­ti am­bi­jent i uslo­ve za, po pr­vi put, or­ga­ni­zo­va­nje i odr­ža­va­nje slo­bod­nih, po­šte­nih i de­mo­krat­skih iz­bo­ra. To je mi­ni­mum ko­ji je iz­gla­san pred vi­še hi­lja­da lju­di u Be­ra­na­ma 13. ju­la i na ko­ji je DF oba­ve­zan.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što iz SNP-a do­la­ze raz­li­či­te po­ru­ke o pi­ta­nju po­dr­ške pred­sto­je­ćim pro­te­sti­ma? Ko­nač­no, da li će­te zva­nič­no upu­ti­ti po­ziv SNP-u da uče­stvu­ju u pro­te­sti­ma, po­što je iz te stran­ke vi­še pu­ta uka­zi­va­no da for­mal­no ni­je­su do­bi­li po­ziv?
– Iako mi ni­je svoj­stve­no da ko­men­ta­ri­šem dru­ge par­ti­je, po­go­to­vo ne opo­zi­ci­o­ne, ipak že­lim da sa­op­štim uti­sak da na opo­zi­ci­o­noj sce­ni Cr­ne Go­re, na­ža­lost, po­sto­je naj­ma­nje dvi­je opo­zi­ci­o­ne op­ci­je. Da­kle, uti­sak je da po­sto­ji čvr­sta de­mo­krat­ska opo­zi­ci­ja, ali i „opo­zi­ci­ja d.o.o.” . Čvr­sto sam uvje­ren da SNP, kao opo­zi­ci­o­na par­ti­ja, sa ko­jom No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja ima pu­no to­ga za­jed­nič­kog, pro­sto ne pri­pa­da i ne mo­že da pri­pa­da „opo­zi­ci­ji d.o.o.”. Na­pro­tiv, sa­svim sam si­gu­ran da SNP ne­dvo­smi­sle­no, i po­red svih pro­ble­ma, pri­pa­da istin­skoj de­mo­krat­skoj opo­zi­ci­ji. Pret­po­sta­vljam da će SNP, kao ozbilj­na po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, na svo­jim or­ga­ni­ma za­u­ze­ti stav o ovom pi­ta­nju. SNP, uz DF, ima ono što je za nas ve­o­ma va­žno. U SNP po­sto­ji ve­o­ma ja­ka i raz­gra­na­ta in­fra­struk­tur­na mre­ža, što je od ve­li­kog zna­ča­ja za or­ga­ni­za­ci­ju pro­te­sta i mi bi­smo vo­lje­li da bu­du sa na­ma na pro­te­sti­ma. Iz raz­go­vo­ra i sa po­je­di­nim uva­že­nim ko­le­ga­ma iz SNP-a vje­ru­jem i da će bi­ti.
DF je svo­jim Pro­gla­som 13. ju­la na ve­li­kom sku­pu u Be­ra­na­ma po­zvao sve slo­bo­do­mi­sle­će, ne­pot­ku­plji­ve, do­bro­na­mjer­ne, slo­bod­ne i one želj­ne slo­bo­de, prav­de i pra­vič­no­sti, da se pri­dru­že pro­te­sti­ma ko­ji će ot­po­če­ti 27. sep­tem­bra u Pod­go­ri­ci.
●Evi­den­tan je su­kob u ko­a­li­ci­ji na vla­sti i na­mje­ra DPS-a da osta­vi Vu­ji­cu La­zo­vi­ća i Iva­na Bra­jo­vi­ća na funk­ci­ja­ma. Mi­sli­te li da će SDP ini­ci­ra­ti iz­gla­sa­va­nje ne­po­vje­re­nja Vla­di?
– Ne za­ni­ma­ju me baš pre­vi­še unu­tra­šnja pre­vi­ra­nja po par­ti­ja­ma ili stran­ka­ma ili ko­a­li­ci­ja­ma na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne Go­re. Mno­go vi­še od to­ga za­ni­ma­ju me nji­ho­ve ko­nač­ne od­lu­ke. Ko­nač­na od­lu­ka o ko­a­li­ci­ji par­ti­ja ko­je sa­da či­ne ak­tu­el­nu vla­du, pri­rod­no, ima­će i od­go­va­ra­ju­ći od­jek u jav­no­sti. Mi­slim da je 27. sep­tem­bar mno­go va­žni­ji da­tum. Ko­a­li­ci­ja ko­ja či­ni ak­tu­el­nu vlast u Cr­noj Go­ri, od­no­sno te par­ti­je, ima­le su i do­sad vre­me­na da do­ne­su ko­nač­ne od­lu­ke i da ura­de što su na­u­mi­le. Me­đu­tim, ni­je­su. Svje­sno ili ne, stva­ra­ju sve ve­ću kri­zu i stvo­re­ni vr­tlog sve nas vu­če na dno. I to je još je­dan u ni­zu raz­lo­ga ko­ji idu u pri­log tvrd­nji da je pre­la­zna vla­da, sva­ka­ko, naj­bo­lje rje­še­nje.
M.VE­ŠO­VIĆ


Vla­da ig­no­ri­še ve­ćin­ski stav gra­đa­na

●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te naj­no­vi­ju od­lu­ku Vla­de da po­dr­ži pro­ši­re­ne sank­ci­je Ru­si­ji zbog de­ša­va­nja u Ukra­ji­ni?
– Oči­gled­no je da Vla­da Cr­ne Go­re i da­lje upor­no is­tra­ja­va u do­no­še­nju od­re­đe­nih od­lu­ka su­prot­no vo­lji i in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na. Iz­gle­da da je je­di­no va­žno da se udo­vo­lji vo­lji SAD i ne­kih ze­ma­lja Za­pa­da, za ko­je se, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu eko­nom­sku i dru­gu sna­gu, mo­že re­ći da su, prak­tič­no, u va­zal­nom od­no­su pre­ma SAD. Tih ne­ko­li­ko ze­ma­lja, pred­vo­đe­nih sa SAD, su i ključ­ne ze­mlje NA­TO ali­jan­se, glav­nog glo­bal­nog re­me­ti­lač­kog fak­to­ra. Da­kle, za Vla­du Cr­ne Go­re je ap­so­lut­no pe­ri­fer­no mi­šlje­nje sop­stve­nih gra­đa­na po tom, ali i po mno­gim dru­gim pi­ta­nji­ma. Vla­du ni naj­ma­nje ne in­te­re­su­je što bar dvi­je tre­ći­ne sta­nov­ni­štva, zbog ta­kve nje­ne po­li­ti­ke pre­ma Ru­si­ji, osje­ća stid i sra­mo­tu. S dru­ge stra­ne, pi­ta­nje je šta je Cr­na Go­ra do­bi­la, a šta iz­gu­bi­la tim tzv. sank­ci­ja­ma pre­ma Ru­si­ji. Ako još pri­pa­da­mo is­toj ci­vi­li­za­ci­ji, istom pod­ne­blju, men­ta­li­te­tu, on­da pret­po­sta­vljam da i u Vla­di, ipak, po­sto­ji ne­ko ko ba­šti­ni one tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti, po ko­ji­ma, ipak, ni­je sve na pro­da­ju. Ima ne­što što ni­ka­kav no­vac ne mo­že da ku­pi.
●Šta ho­će­te da ka­že­te?
– To, na­rav­no, ovi sa Za­pa­da ne mo­gu da shva­te, jer oni su već po­o­dav­no ubi­li Bo­ga i nji­ma je to stra­no. I ja se nji­ma ne ču­dim. Do­ne­kle ih sa­ža­lji­vo shva­tam. Ono što je naj­te­že od sve­ga je to ka­ko opet us­po­sta­vi­ti isto­rij­sko po­vje­re­nje ko­je se iz­me­đu Ru­si­je i Cr­ne Go­re gra­di­lo pre­ko tri­sta go­di­na, a Vla­da Cr­ne Go­re je uspje­la da ga sru­ši za sve­ga jed­nu go­di­nu. Uko­li­ko ne­ko sa Za­pa­da sa svim svo­jim va­za­li­ma i slu­ga­ma mi­sli da je ti­me na­u­dio jed­noj Ru­si­ji, u ve­li­koj je za­blu­di. Ru­si­ja je pri­do­bi­la po­vje­re­nje kod mno­gih dru­gih ze­ma­lja i ne­za­dr­ži­vo sa naj­ve­ćim i naj­zna­čaj­ni­jim ze­mlja­ma Azi­je i La­tin­ske Ame­ri­ke iz­gra­đu­je mul­ti­po­lar­ni svi­jet. Uni­po­lar­ni svi­jet pred­vo­đen SAD kao, mo­že se re­ći, im­pe­ri­jom u ra­stroj­stvu, ana­hro­na je i pre­va­zi­đe­na pri­ča i to sa­op­šta­va­ju naj­e­mi­nent­ni­ji za­pad­ni ana­li­ti­ča­ri.
For­mi­ra­ne su, i već su u pu­nom za­ma­hu, or­ga­ni­za­ci­je kao što su BRIKS, ŠOS, ODKB, u ko­je že­le da uđu mno­ge ze­mlje Azi­je, La­tin­ske Ame­ri­ke, ali ima za­in­te­re­so­va­nih i iz Evro­pe. Na­rav­no, ve­o­ma mi je žao što se Vla­da Cr­ne Go­re pri­klju­či­la toj ana­hro­noj i krat­ko­vi­doj po­li­ti­ci, ko­ja će joj se jed­nog da­na sa­svim si­gur­no obi­ti o gla­vu i po­red oči­gled­no dru­ga­či­jeg sta­va, od­no­sno in­te­re­sa ogrom­ne ve­ći­ne sta­nov­ni­štva.